Хероји

Srecna sam sto u svom zivotu imam osobu kojoj se divim, koju neizmerno volim I koja je za mene bila heroj oduvek, a sada su njenu hrabrost videli I drugi, osecajuci je kroz nesebicnu pomoc I osmeh koje im je darivala svakodnevno sa svog radnog mesta, od pocetka pandemije. Moja heroina je moja Branislava, uskoro lekar, a trenutno zaposlena u apoteci kao farmaceutski tehnicar. Na posao uvek odlazi sa osmehom I zeljom da njen rad nekome donese spokoj, da svakodnevno pruza adekvatnu pomoc I lepu rec svojim pacijentima. Kakav god da je njen dan, sve ostavlja po strani kada je na radnom mestu, profesionalac I perfekcionista, ali I divan covek pun razumevanja za ljudsku bol I patnju. Strpljivo je slusala svoje pacijente, uplasene, uznemirene I zabrinute ljude, ponekad im objasnjavajuci istu stvar vise puta, uvek mirnim I tihim tonom, kulturno I ljubazno. Prolazilo je kroz apoteku mnogo ljudi, neki su bili neprijatni i svadljivi, ne shvatajuci da trenutno nema maski, rukavica I dezinfekcionih sredstava, a ona ih je umirivala svojom urodjenom neposrednoscu I vestinom komuniciranja, pa su odlazili rastereceni I puni vere da ce se snabdeti svim potrebnim cim stigne u apoteke. Ponekad bi se umirili tek kada joj ostave broj telefona, da ih obavesti kada dobije maske I ostalo neophodno. I pozivala je ona, iako nije morala to da radi, uplasene I uznemirene ljude, a oni su se vracali sa puno poverenja, deleci sa njom svoje brige I probleme, dok ih je ona strpljivo slusala, darujuci im najtoplije reci I osmeh koji se nije mogao videti ispod maske, ali se jasno nazirao u njenim ocima. Nakon posla, umorna I iscrpljena, odlazila je u svoju podstanarsku sobu, da prespava I malo se odmori, pa sutradan u nove situacije I interakcije sa pacijentima. Zbog rizika kome je svakodnevno bila izlozena na poslu, par meseci nije videla svoje roditelje, prijatelje, verenika. Nikoga nije htela da izlaze opasnosti, svoju strepnju I svoj strah, nosila je I podnosila sama. U tom krhkom I neznom bicu krije se ogromno srce puno beskrajne ljubavi I vere, topla I srdacna dusa sa pogledom punim nade I empatije, kojim jako brzo stekne poverenje ljudi.
Moja Branislava je osoba vredna divljenja I postovanja, prijatelj za sva vremena, pouzdana I skromna dusa, koja sebe ne smatra herojem, ali ja, koja je znam toliko godina, koja sa njom delim toliko uspomena I divnih trenutaka, zelim da kazem svima da je ona, pre svega, predobar covek, heroj ovog teskog vremena, toliko posvecena I predana svom pozivu, da bi bilo steta da se ne cuje I ne pise o ljudima poput nje, koji nam vracaju osmeh na lice I veru u bolje sutra.
Hvala ti, draga moja Brankice, za sve sto si prethodnih meseci ucinila za sve nas koje poznajes I volis I za sve one koje si prvi put videla, hvala ti za sve sto ces tek uciniti, jer ta tvoja humanost I hrabrost ce nastaviti da te krase I u buducim danima. Pravo je zadovoljstvo I velika cast imati te za prijatelja I osecati ovaj ponos kojim si nas ispunila svojim nesebicnim delima