Хероји

Ja, NADICA ILIĆ, ro.1948. inv.penzioner - pesnik,iz Beograda, u ovom teškom trenutku zbog bolesti KORONE VIRUSA - po nalogu Vlade Srbije - sa ograničenim kretanjem - bolje rečeno - neprekidno 24h u prpstoru življenja bez izlaska na ulicu ili bilo gde.

U toj nezavidnoj situaciji nisam u mogućnosti da sama sebi zadovoljim ni osnovne potrebe van kuće - kao što su
- kupovina i priprema hrane,
-nabavka lekova,
-izbacivanje smeća,
-održavanje higijene.

Posebnu zahvalnost odajem mom sinu ILIĆ MILOŠU, rodj.1983.g. masteru tehnologije, koji živi i radi u Belgiji, na psihološkoj podršci i materijalnoj pomoći.

Prijatelju kuće MILIVOJEVIĆ DRAGOSLAVU, iz Kaluđerice, koji mi svesrdno ispomaže u svim poslovima i nabavci svega što mi je potrebno.

Mojim susedima iz dvorišta TOMIĆ MIĆI I LJILJANI, bračnom paru i njihovim kćerkama i zetu, na svesrdnoj pomoći oko svega što mi je potrebno u ovom trenutku,

kao i mnogim drugima koji su izjavili pozitivu prema meni u smislu mojih potreba.

Ne mogu, a ne reći da je bio izražen i egoizam od strane nekih ličnosti, ali to je zanemarljivo.

pesnički prikaz aktuelnom trenutku

OSTANI KOD KUĆE

Korona virus,
zatvorio stare u kući,
da provode dane u samoći,
bez hrane i lekova,
na milost mladih drugova.

Ali, svako zlo ima i dobro,
pa se uvek nađu prijatelji
u pomoć da priskoče,
i koronu virus da zaskoče.

Tu su, lekovi, hrana i paketi,,
svega što nam treba u izobilju,
od radosti stari poskakuju,
svake večeri u 8h aplaudiraju,
doskočivši nevidljivom neprijatelju.