Хероји
425
Подели
Radmila Nedeljković
Trstenik
Puno je heroja koji su u Covidu-19 bili na visini zadatka od kriznog štaba , onih koji su spašavali živote, vojnika, medicinskih sestara, majki koje su svojoj deci kod kuće dale motivaciju da uče i razloge zašto je dobro ostati odgovoran i disciplinovan.
Jedna moja kuma je farmaceut u Beogradu, druga anesteziolog na VMA , ona je sve vreme bila u zaštitnom odelu, moja komšinica je medicinska sestra, naša predsednica zgrade je organizovala svakodnevno dezinfikovanje površina u zgradi, u kojima sam učestvovala, drugar mog muža je šio maske humanitarno , dugačak je spisak ljudi iz mog neposrednog okruženja koji su heroji...
Za mene je heroj moj muž. On to zaista i jeste, odlikovan je kao heroj jednog prohujalog rata, a u Koroni je moj heroj i heroj moje dece. On je gazda jedne male preduzetničke radnje. Ima dva radnika i kada je počelo vanredno stanje, rekao mi je da će dati primer radnicima i biti svakoga dana uz njih i mušterije.
Uz nekoliko dubokih zagrljaja ispratila sam ga u tu malu misiju , zato što sam znala da će kao i mnogi drugi biti izložen i u kontaktu sa mušterijama, kao i da će nam to biti jedini izvor prihoda u tom momentu. Znala sam da ćemo na neki način i deca i ja biti izloženi, zbog njegovih kontakta.
Trstenik je mali grad , ali niko nije znao kako će virus napredovati. Moj muž je preduzeo sve mere predostrožnosti u radnji, obezbedio je za radnike da svakoga dana imaju maske i rukavice, asepsol i alkohol. Napravio dezobarijeru od hlora na ulazu u radnju, čistio svakoga dana brave , radne i podne površine .
Bilo je naporno obim posla koji obavite tokom jednog radnog od 6h do 21h, da obavite do 15h i da radnja bude non stop snabdevena. Počeo je sam da odlazi u nabavku voća i povrća i svih onih namirnica koje iz mnogih razloga nisu stizale.
Sigurna sam da je bio i dobar motivator i da mu je iskustvo iz rata pomoglo da tako uspešno vodi svoju radnju u Covidu. Nije se osećao strah , nije bilo nervoze , mušterije su imale poverenje. U neposrednom okruženju radnje je medicinski centar, ali radnja je i dalje radila kao da je sve normalno.
I što je najvažnije u kući je vladao mir.
Pozdravljam sve heroje. Žao mi je porodica koje su izgubile nekog svog. Ali za mene ne može niko biti veći heroj od mog muža , jer na njega mogu da se oslonim i budem sigurna ...
Jedna moja kuma je farmaceut u Beogradu, druga anesteziolog na VMA , ona je sve vreme bila u zaštitnom odelu, moja komšinica je medicinska sestra, naša predsednica zgrade je organizovala svakodnevno dezinfikovanje površina u zgradi, u kojima sam učestvovala, drugar mog muža je šio maske humanitarno , dugačak je spisak ljudi iz mog neposrednog okruženja koji su heroji...
Za mene je heroj moj muž. On to zaista i jeste, odlikovan je kao heroj jednog prohujalog rata, a u Koroni je moj heroj i heroj moje dece. On je gazda jedne male preduzetničke radnje. Ima dva radnika i kada je počelo vanredno stanje, rekao mi je da će dati primer radnicima i biti svakoga dana uz njih i mušterije.
Uz nekoliko dubokih zagrljaja ispratila sam ga u tu malu misiju , zato što sam znala da će kao i mnogi drugi biti izložen i u kontaktu sa mušterijama, kao i da će nam to biti jedini izvor prihoda u tom momentu. Znala sam da ćemo na neki način i deca i ja biti izloženi, zbog njegovih kontakta.
Trstenik je mali grad , ali niko nije znao kako će virus napredovati. Moj muž je preduzeo sve mere predostrožnosti u radnji, obezbedio je za radnike da svakoga dana imaju maske i rukavice, asepsol i alkohol. Napravio dezobarijeru od hlora na ulazu u radnju, čistio svakoga dana brave , radne i podne površine .
Bilo je naporno obim posla koji obavite tokom jednog radnog od 6h do 21h, da obavite do 15h i da radnja bude non stop snabdevena. Počeo je sam da odlazi u nabavku voća i povrća i svih onih namirnica koje iz mnogih razloga nisu stizale.
Sigurna sam da je bio i dobar motivator i da mu je iskustvo iz rata pomoglo da tako uspešno vodi svoju radnju u Covidu. Nije se osećao strah , nije bilo nervoze , mušterije su imale poverenje. U neposrednom okruženju radnje je medicinski centar, ali radnja je i dalje radila kao da je sve normalno.
I što je najvažnije u kući je vladao mir.
Pozdravljam sve heroje. Žao mi je porodica koje su izgubile nekog svog. Ali za mene ne može niko biti veći heroj od mog muža , jer na njega mogu da se oslonim i budem sigurna ...