Стари Сланкамен

Душан Гојков од 1994. води први и најдуговечнији европски електронски часопис за књижевност и уметност "Балкански књижевни гласник". За ових тридесет година, "БКГ" је објавио 59 бројева бесплатног електронског магазина (сваки број у просеку има око 500 страница), 60 штампаних књига у "Црној библиотеци БКГ" које се искључиво шаљу на поклон библиотекама, 70 бесплатних електронских књига на српском и свим осталим балканским језицима (словеначком, македонском, бугарском, румунском, грчком, албанском, мађарском, турском, цинцарском, курдском...). Важно је напоменути да Душан Гојков већ тридесет година самостално води БКГ, као и да никад није узео хонорар за свој рад. Ово је можда најдугорочнији волонтерски рад који постоји.

У тренутку када је Душан Гојков пре тридесет година основао Балкански књижевни гласник, културни простор земље који је постојао више од седамдесет година – Југославије – почео је да се распада. Не да због ратних дејстава у целој земљи није било могуће сазнати ништа о новим књигама, позоришним представама, филмовима или изложбама које су се појавиле у Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву, Скопљу, Подгорици... због међународних санкција чак је било немогуће послати телеграм породици или пријатељима да се обавести да је неко умро. Апсолутно није било комуникације. А то се није могло дозволити. Балкански књижевни гласник је попунио ту рупу. Балканске уметности, посебно позориште, радио, филм и, у крајњој линији, књижевност имају специфичан “bouquet”, сличне, ако не исте трендове, исте начине... Трендови и путеви често несхватљиви људима који потичу из других културних средина. Наравно, под „балканском“ подразумевa се сва књижевност народа бивше Југославије, као и грчка, албанска, румунска, мађарска, турска, ромска, русинска, словачка и цинцарска књижевност. Реч је о веома карактеристичном менталитету који евидентно повезује писце ових простора. У време када је Балкански књижевни гласник почео да излази на „електронским киосцима“, није било довољно компјутера за све заинтересоване читаоце. Уосталом, било је мало људи који су код куће имали рачунар, а још ређи су били они који су имали модем и могућност комуникације са другим рачунарима, или повезивања на мрежу. (Данас скоро свако у џепу има компјутер моћнији од компјутера који су водили Аполо мисије од Земље до Месеца и назад. И свако дете може да користи тај рачунар. Мобилни телефон.) БКГ и Бела библиотека БКГ су прилагођени за то. лако читање са мобилног телефона, таблета, лаптопа, рачунара... и PDF документи се могу бесплатно преузети и штампати по жељи. Ако смемо да поновимо: Душан Гојков већ тридесет година самостално води БКГ, без помоћи државе, помоћи Европске уније или било које међународне организације као и да за тридесет година никад није узео хонорар за свој рад. Ово је можда најдугорочнији волонтерски рад који постоји. Данас БКГ има регионалне редакције у свим балканским земљама, не само у бившој Југославији: у Београду, Србија; Загреб, Хрватска; Сарајево, Босна и Херцеговина; Никшић, Црна Гора; Љубљана, Словенија; Крушево, Северна Македонија; Печуј, Мађарска; Букурешт, Румунија; Софија, Бугарска; Солун, Грчка; Тирана, Албанија; Истанбул, Турска; Никозија, Кипар. Ни један регионални уредник или сарадник (прозаик, песник, есејиста, теоретичар књижевности или историчар књижевности, преводилац) такође никада није тражио хонорар за свој рад. Комплетна редакција БКГ је волонтерска. Последњих неколико година, поред редовног рада на штампаној, Црној библиотеци БКГ, електронској Белој библиотеци и часопису, Балкански књижевни гласник објављује Антологије савремене књижевности српских, хрватских, босанских, црногорских писаца – Душана Гојкова, Цинцара – Лила Кона, турске поезије и прозе – Душана Гојкова, Месута Шенола и Емел Кошар, македонске – Душана Гојкова и Марлене Петрушеве, албанске – Душана Гојкова и Бена Андонија, грчких писаца - Петроса Голитсиса и Душана Гојкова, као и курдске савремене књижевности коју су уредили Д. Гојков и Сејфетин Арач. Такође, БКГ је објавио веома запажене Антологије женских драматургиња (у припреми је и антологија женске поезије Балканског полуострва), Антологију научних текстова о Зенитизму, авангардном покрету 20. века. БКГ је у процесу довршавања Антологије савремене мађарске књижевности - Кароља Мехеша, Румунске - Хорије Гарбее и Ромске антологије - Златомира Јовановића. Заиста сматрамо да Душан Гојков и његов животни пројекат – Балкански књижевни гласник заслужују ову награду. Без БКГ, културни живот на Балканском полуострву не би се дуго опоравио од ратова у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији, као и у Србији и Црној Гори. Комуникација између писаца и уметника би и даље била врло спорадична и само дипломатска. Душан Гојков и БКГ отворили су врата обновљеној комуникацији између писаца читавог Западног Балкана. Такав несебичан труд заслужује да буде примећен, свуда у свету. Стога сматрамо да је господин Душан Гојков заслужио титулу “Мој херој”. Не треба заборавити да је г. Гојков један од оснивача и Генерални секретар Арманског ПЕН центра у Београду.