Лозница

Мира је моја сестра и ја њу предлажем за хероја зато што је четири године бринула о нашој болесној и непокретној мајци која је била као мало дете у пеленама. Она јој је подредила свој живот и максимално се давала говорећи "за мене има времена, а мајка неће дуго живети" и "једна је мајка". Она годинама није спавала, дежурала је сваке ноћи и ослушкивала како дише. Борила се све време са њеним опасним болестима, лечила је најбоље што је могла, чак је била с њом у болници у више наврата. Она ради као логопед са здравом децом и са децом са посебним потребама и врло је посвећена својим пацијентима. Врло је осетљива и емпатична на туђу несрећу и немаштину, па је годинама помагала једном човеку који и данас живи без струје и воде, а у годинама је и није имао никаква примања. Помогла је једној породици из села Јаребице са четворо деце, којој су Срби за Србе напокон направили кућу. Она је скромна и не жели да се хвали тим својим гестовима, због тих људи којима је помогла. То знају њени ближи пријатељи и њене комшије, колико се несебично даје када је потребно.

Мира је помогла да се скупи гардероба, храна и ћебад за осмочлану породицу из Јаребица. Углавном је сама учествовала у тим акцијама и није хтела да се експонира због тога што је некоме помогла. Предлагач: Марина Поповић, Београд