Немања Кнежевић

Нови Сад

Ситне раскрснице и, наизглед, мале и безвредне улице ипак чине једну велику целину – живот. Због моје мале прекретнице ја сам упловила у нови живот, пун нових животних вредности, познанастава, искустава и могућности стицања нових знања и виђења живота. Трагична ситуација ми је доделила нову личност и ново окружење. Наиме, упознала сам особу која ми је пружила помоћ какву нисам ни мислила да ми је била потребна – Немању, двадесетосмогодишњака, хуманитарца и активисте. Због њега ја данас и сваког дана корачам уздигнуте главе, спремна, као запета пушка, да прискочим у помоћ првој особи којој је она потребна. У Немањином животу ја сам само једна мала, успутна улица којој је на путу ка већим стварима помогао. Због њега се многи животи нису угасили, неки су само додатно добили свој сјај, а некима је, верујем, дао смисао живота. Своје бебеће кораке ка свету волонтирања и активизма направио је како у школском парламенту, где председници махом раде ни мало једноставан посао, тако и у „Црвеном крсту“ где располаже четрнаест година дугим радним стажом и сатима и сатима радног времена. Ни осталим организацијама и удружењима његово име није страно, већ је напротив познато и увек стоји покрај именице „волонтер“. Волонтирао је у разним удружењима и у многобројним пројектима у оквиру Европске Уније „Црвеног Крста“ . За својих 28 година живота више времена посветио је другима него себи. Поред волонтирања пропагира спорт, екологију и здрав живот, а и сам се бави истим стварима. Приметила сам да воли да путује и била бих истиснки срећна да га видим на неком далеком и узбудљивом путовању. Како је време одмицало, а он себе проналазио у волонтерству и активизму, Немања је одлучио да осмисли нешто своје. Истрајан је у свему што замисли и у свему што ради! Поред разних препрека које су га сусреле и које би му препречиле путеве, ипак се изборио са свим проблемима и своју идеју успео да спроведе у дело. Успео је да уради оно ка чему скоро сви тежимо, а то је да повежемо ствари које волимо. Спојио је хуманост са спортом! Уз то успео је да одржи оно што му је звезда водиља – заједницу. Здраво окружење уз људе налик њему, приближних схватања и људских вредности обезбеђује му да развија своје идеје, паметно користи свој потенцијал и не губи енергију иако не одмара. Да би идеје и плод рада били здрави, окружење у којем се развијају мора бити здраво и подстицајно. Пројекат „Медаље хуманости“ је Немањина не само идеја, већ и плод шест година размишљања и рада. Концепт овог пројекта је врло једноставан. Наиме, Немања је одучио да своје медаље да на лицитацију, а касније су се овој акцији придруживали и други спортисти који и сада своје медаље дају на лицитацију. Сви који за медаљу лицитирају новац шаљу директно на рачун болесне деце којима је потребан новац. Када се мало загребе испод површине, као што сам ја урадила, схвати се да ово није прича о хуманости, већ нешто много више. Ово је прича о одрживој идеји, начину живота, правим људским вредносима! Скупљање велике количине новца путем овог пројекта није била главна идеја – главна идеја је стварање навике и буђење свести. Немања је овим пројектом подстакао многе људе, да активно учествују у хуманитарном раду и стичу навику да с времена на време помогну заједници на било који начин, не само финансијски. Ефикасније је сваког месеца донирати по петсо динара или недељно по сто, него једном дати хиљаду динара и више никад ни динара. Поента је да не заборавимо нашу одговорност према другима, да не потискујемо хуманост коју свако од нас има у себи у некој дози, а потиснемо себичност. Поента је да не игноришемо људе којима је наша помоћ потребна! Немања кроз свој пројекат, али и кроз свакодневницу мотивише људе да раде на себи, волонтирају и помажу другима тиме што им бар једном омогући да осете лепоту давања и помагања другима. Како није заборавио болесну децу, тако није заборавио ни здраву, те тежи ка томе да помогне и деци која немају довољно финансијских средстава за школовање. О својим идејама отворено прича са својим пријатељима, па чак и са мном која му нисам готово уопште блиска. Читајући и слушајући интервјуе на којима је гостовао и слушајући њега самог у разговору с њим, схватила сам да је његов живот један велики хуманитарни активизам, јер о својим амбициозним идејама прича с пуним ентузијазмом и вером у оно шта говори. По први пут у животу, са пуних четрнаест година, упуштам се у праву хуманитарну причу, без икакве припреме и искуства. Мотивисао ме је сам осећај моћи да помогнем који ме је у том периоду држао по целе дане. Немања је игром случаја, захваљујући дигиталном свету који је мач са две оштрице, чуо за мене и мој рад у пољу хуманости те ме контактирао, чисто онако, да ми упути похвале и мотивише ме. Осећала сам се ситно, бескорисно, мислила сам да сам толико мала да не могу ништа да променим нити некоме да помогнем. Мислила сам да никад ни у чему нећу успети и одрадити посао до краја. Осећај је био једини покретач моје енергије и жеље за самоиницијатицним хуманитарним активизмом и волонтирањем. Зхаваљујући Немањи, ја сам данас активни волонтер бројних удружења и организација. Да није одвојио време да ме оснажи, да нисам помно пратила чиме се бави и шта је све до сада урадио, можда не бих имала храбрости да се суочим са изазовима са којима се сваки волонтер и предузимач сусреће – предрасуде и страх од неуспеха. Немања је жива прича о комплексу малих улица које воде на прави пут, прича о идеји која опстаје и живи! Као што Иви из филма „V for Vendetta“ каже „ Речено нам је да памтимо идеју, а не човека, јер човек може да пропадне, али четиристо година касније, идеја и даље може да промени свет“ тако ова идеја живи у заједницама, али и великим делима.

https://youtu.be/AorC0wRJzoU https://youtu.be/SDz53hhKmVQ https://youtu.be/WNTxF8DKb4k https://youtu.be/5ta4Um574So https://www.dnevnik.rs/novi-sad/nemana-knezevic-spojio-sport-i-humanitarni-aktivizam-03-03-2021 https://www.instagram.com/tv/CFkAqE3H7Xb/?utm_medium=copy_link

Предлагач хероја: Милица Лукић, Нови Сад