Звездара, Београд

Бобан је остао без вида у, како каже, најбољим годинама, услед примене терапије која је порузроковала неконтролисани глауком и оштећење очног живца, што је довело да тога да за годину дана у потпуности изгуби вид. Најтеже му је пало што је много времена изгубио у дијагностификовању болести, због чега сматра да су редовни контролни прегледи од кључног значаја, јер уколико се открије на време, проблем може бити решен или барем успорен. Првих годину дана без вида наводи као изузетно тежак период живота, када је морао да научи да прихвати себе и суочи се са потпуном променом животног стила. Бобан сматра да је за све слепе и слабовиде особе неопходно да константно раде на себи, надограђују знања и вештине, уче језике и дигитално се описмењавају, јер у пракси веома тешко долазе до посла, услед сумњи послодавца у њихове способности. Борба за једнакост и равноправност му је на првом месту.

Бобан свакодневно кроз разне пројекте покреће иницијативе и утицај на заједницу - да се покрену разне акције како да се олакша живот слепих и слабовидих особа, да се самостално крећу по граду - 26 километара тактилне стазе, озвучене раскрснице, аутобуска стајалишта и аутобуси, запослење особа са инвалидитетом, психолошка подршка и едукација слепих особа.  Предлагач: Татјана Бенак, Београд