Београд

Ивана Бановачки је борац за права људи који су у ризику од маргинализације у друштву, иако је и сама здравствено и животно угрожена. Због Леберове хередитарне неуропатије, која је наследно обољење, у 17-ој години се сусрела са високим оштећењем вида. У року од 2-3 седмице на левом оку је дошло до потпуног губитка вида, а на десном у року од 2-3 месеца вид је сведен на мање од 2 посто. С обзиром на то да је болест прогресивна, у добу од око 29 година погоршање напредује и захвата и мишићне нерве и самим тим све мишиће у телу. Од тада стање се константно погоршава и од благог замора и слабости мишића уз придружену дијагнозу остеопорозе, кретање и физичко функционисање је веома изазовно и отежано. Ивана се креће уз коришћење ходалице као и асистенцију и подршку породице, пријатеља, колега и суграђана. Нема стабилан ход и због благе нестабилности је у ризику да падне, а сваки њен пад је додатни ризик да се њено стање додатно погорша. Ипак, она свакодневно иде на посао без обзира на физичке баријере на које неретко наилази приликом одласка на посао - што још једна победа сама по себи. Баријере су несавесно паркирани аутомобили на тротору због којих не може да прође ходалицом, неравнине на коловозу и тротоару због којих је више десетине пута пала и доживела повреде, аутобуси градског превоза чији су степаници превисоки и због којих мора да чека наредни превоз, као и семафори без звучне сигнализације. Због утицаја наведених баријера, Ивана од стана до канцеларије путује више од 45 минута иако као подстанарка живи у истој улици у којој се налази канцеларија у којој ради, и на удаљености која је краћа од једног километра. Победа је труд који улаже без обзира на људске, инфраструктуралне и атмосферске услове који су у њеном случају баријере и непогоде. Друга њена победа и успех су задовољни корисници, углавном млади са хендикепом, као и њихови чланови породице, којима је посао који Ивана ради прилика да остваре своје амбиције или последња нада да не остану без уписаног факултета, без заслужене стипендије, студентског смештаја или прилике за запослење. Иако је систем у Србији често "слеп" и често ускраћује права онима који нису моћни, Ивана својим радом, дописима, телефонским позивима ка факултетима и другим институцијама доприноси да сваке године велики број младих људи са хендикепом не остане без мотивације, амбиција и подршке која им је често неопходна. Ивана се на робинхудовски начин бори за права других и сваког дана улаже велики труд, и то је разлог због ког је хероина нашег времена.

Ивана Бановачки у оквиру свог посла свакодневно помаже студентима са хендикепом у високом образовању, али и средњошколцима, као и другим особама са хендикепом. Ивана је ангажована на позицији координаторке студентског сервиса подршке у Академској инклузивној асоцијацији. Без обзира на изазове са којима се сусреће, често и пожртвовано пружа подршку особама са хендикепом, и на тај начин им омогућава да и они истрају у свом настојању да се образују и наставе свој развој и не остану на маргинама друштва, већ да стекну услове да достојанствено живе. Број особа којима Ивана помогне је годишње преко 200. За 4 године њеног рада, преко 900 особа са хендикепом је остварило право у високом образовању, запошљавању, или добило савет на који начин да изађе на крај са свакодневним проблемима, или у ситуацијама у којима осећају да су жртве неразумевања или дискриминације. Поред ангажовања у пружању подршке особама са хендикепом, Ивана је активна и у реализацији других пројеката чији циљ је унапређење положаја особа са хендикепом и њихово достојанствено учешће у заједници. Предлагач: Марјан Туфегџић, Београд