Панчево

Снежана је цар. Ради у апотеци у Вршцу. Путује возом сваки дан од Панчева до Вршца. Скоро да нема особе која је не познаје на овој релацији. Сви се саветују код ње, које лекове да узимају, код којих лекара да иду. Има дивну породицу, што у данашње време треба посебно истаћи, држе се заједно. Има брата који живи у селу поред Панчева, и који је на жалост инвалид. Свакодневно му помаже на разне начине. Не знам ни како постиже све то када је осам сати на послу, а четири сата у путу. Такође, на железничкој станици у Вршцу, сваки дан је чека један мали сиромашан дечак, са којим она несебично дели свој мукотрпно зарађени новац. Снежана је апсолутно искрена особа, нема пардона да опомене друге суграђане ако се недолично понашају, у смислу обраћања и бацања смећа. Готово да не постоји железничар од Панчева до Вршца који не иде код ње у апотеку и који се не саветује са њом. Многим породицама је помогла око запослења својих ближњих, између осталог, и на моју породицу је оставила велики траг и мислим да ће га тек у будућности још више оставити. Хвала ти Снежана царе!

Већ сам навео доста тога у горњем делу текста. Али поновићу опет, јер за њу то вреди поновити 1.000 пута. Помаже сиромашнима. Помаже свом рођеном брату који је инвалид и који живи у селу у околини Панчева. Изузетно је велики стручњак и познавалац свих врста лекова. Свако ко се саветује са њом осећа се после тог разговора изузетно сигурно, и готово већ излеченим. Не постоји доба дана или ноћи у којем вам она неће помоћи. И тај разговор ће протећи уз осмех и по неку шалу, муку која ова жена ЦАР има нећете ни приметити. Прегледач: Филип Стефановић, Вршац