Београд

Желим да номинујем Николу Драганића за престижну награду “Мој Херој" Европске Уније у Србији. Никола је човек који својим примером инспирише да је сваки животни сан остварив, ма колико деловао недостижан. Никола преко двадесет година помаже незбринутој деци, болеснима, сиромашнима, школама, запошљава бивше осуђенике, држи бесплатна предавања о пољoпривреди, па чак брине о животињама и природи.

Никола Драганић је рођен 1981. године у Београду. Уз изазовна времена у којима је одрастао, потпуно сам, без материјалне залеђине, се школовао, паралелно са школом радио физичке послове и уз велику упорност и решеност стекао звање дипломираног економисте. Никола је од малих ногу био амбициозан, радознао и решен да баш он успе тамо где су сви други одустајали. Са таквим менталним склопом, он успева да од пар купљених препелица на пијаци, након 25 година направи највећу фарму препелица у Србији. Јавно је позвао све људе који имају здравствене проблеме а без новца су, да му се јаве да им поклони лековита препеличија јаја. Он се ту не зауставља. Болест његове мајке га подстиче да како би помогао њој, па и свим пацијентима на дијализи, потпуно сам осмисли и направи апарат за перитонеалну дијализу. Ово би била још једна прича о способном, вредном човеку, да цела прича није прожета Николиним хуманитарним радом. Универзитетској дечјој клиници Тиршова у Београду је поклонио свој патент, јер су изразили заинтересованост за тај апарат али је и јавно позвао све недобитне здравствене организације којима је такав уређај потребан да им га поклони. Никола је постао и власних њихове захвалнице због дугогодишњег поклањања фарбаних препеличјих јаја за Ускршње празнике. Ове године то ће бити Дом за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај“ из Београда. Али и два Храма. Светог Јована Владимира и Светог Јована Крститеља у Београду. Прошле године је две хуманитарне акције одрадио са Црвеним крстом из Чачка. Једна је Ускршња где је скупљан новац за најугроженије а друга је поклањање лековитих јаја даваоцима крви. Он је једини до сада који је поклоне у виду препеличјих јаја давао и онима који су били одбијени да дају крв, због повишеног притиска или малокрвности, јер како каже њима су лековита јаја потребнија. Важно му је, да следећи пут када дођу да дају крв то и ураде. Градоначелник Бања Луке му је доделио захвалницу за бригу о деци Бања Луке. Друштво за церебралну и дечју парализу града Краљева му је доделило захвалницу за све што је до сада учинио за њих. Његову хуманост је „осетила“ и општа болница Студеница из Краљева. Дечје хируршко и педијатријско одељење. Касније настаје и његов патент - инкубатор за излегање свих врста јаја. Николини инкубатори постају готово саставни део сваког сеоског домаћинства у Србији. Исте те инкубаторе праве бивши осуђеници јер Никола спроводи пројекат под називом „Друга шанса“ који је и сам покренуо. Већ друга повеља Удружења за постпенални прихват и ресоцијализацију осуђених лица „Нови почетак“ је додељена Николи за овакав подухват. Држи бесплатна предавања у пољопривредним школама под називом „Како оживети село“. Пољопривредној школи у Футогу је поклонио препеличија јаја и инкубатор како би се деца учила да лежу пилиће. Пројекат под истим називом „Како оживети село“ су већ подржале општине Лучани, град Чачак и град Шабац и почела је њихова реализација. Никола је и власник престижне награде коју додељују Вечерње Новости сваке године за добробит животиња под називом „ANIMALS BEST FRIEND”. Покренуо је акцију и помогао своме имењаку Николи Јанковићу да оде за Турску и тамо уради трансплантацију бубрега. Покренуо је акцију и помогао малој Искри Зеак тада десетомесечној девојчици да оде на операцију у белгијској клиници јер јој је дијагностиковано тешко малигно обољење ока. Одазвао се позиву професора доктора Витомира Ћупић и осталих научника са ветеринарског факултета у Београду да раде истраживања на Торлаку под називом: “Утицај витамина Б1 на штетно дејство пестицида код птица, а самим тим и код људи“. Одазвао се ЕКО пројекту “Био разградња пластике уз помоћу инсеката, великог брашнара“ на позив магистра Бориса Васиљева чији је пројекат подржан и од стране иницијативе Европске уније за зелену агенду у Србији и Министарства за заштиту животне средине. Предлажем Николу као правог хероја данашњице, као пример, свима да се упорност и марљив рад увек исплате, али и да новац и успех не вреде ништа ако се не искористе за добра дела и помогне другима којима је помоћ преко потребна. Предлагач: Михаела Зековић, Београд